Dan, Feb 09, 1936, page 6

НОВОСАДСКЕ КОЗЕРИЈЕ

„Нако ћете по челу, носу, устима, уху и оку познати...“ Један брачни сукоб због физиогномије

Улазим, пре неко вече, у један- новосадски ресторан. Столови пуни. Лица озарона опим упутрашњпм задовољством каква сусрећемо по ј'авпим локалима само од првог до петог у месецу... Јагма на ћевапчиће и ражњиће, а већ, пиколо сав прсустар доносећи шприцере и пиво. Домаћа индус.трија ушећерсних шљи ва, ораха и парапџп такође има за. видну прођу. Тпм више сам се изнепадио када спазих за једним столом свога пријатеља, пначе весељака, тмурног и потпштеног. Цврка свој „хосулепеш“ као од беде, и само што не заплаче.

—' Ако- коза лаже,' рог пс лаже. Дко ла,же чело, пе лажу ти уста. Твбја уста су меснДта,'дакле' знак су изразите воље у телесном 'правцу. Признај, дакле, да сп пајобичнија ноћна скитница и женскарош. И одмах да ми кажеш која је то, да идем да јој разбијем главу! Ја, онако забезекнут, једва прогутах залогај сарме, па почех да мљац кам устима, као сам да со уверим јесу ли доиста моја уста „знак изразите воље у телесном -правцу. У том жена, оштро ме погледавши, поче да командира као рас Деста својим Абисинцима: 'Уетани! Ја устадох, сад већ равподушан на све. — Прошетај мало по ооби и млатни рукама. Хоћу нешто да видим. Почех да шетам по соби и млатарам рукама. Жена мери оштро сваки мо.ј поцрет и, са неким пакосним уживањем, ведц полугласно, кдо за себе: — Здепасто тело... нагиње дебљању... руко кратке, клате со при хо. ду. Па тц, битанго, спадаш у трећи

— Шта је теби? запцтам, поздравивши га. Што ои се покуњио, као да ти је сав готов новац на- уложној књижици Српске банке? ... Он ме само тужно погледа, пону. дивши ме да седнем за сто. И онда поче да ми се јада. ® ©■ • — Пре свега, немој. никад да се жениш. А ако већ учиниш ту глу. пост >( онда немој да пушташ жену да посећује јавна предавања... Етр, брате, откако ми је жена посетила предавање др. Гласа — знаш оно о физиогпомпцп, чему ли? — иемам више. мира. пи дању ни поћу... — Чудиш се, јс лњ Е, ево чуј. Још исто вече, после предавања, при метим ја да мене моја жена некако чудно фиксира. Седнемо за вечеру, 1а кусам погрејану сарму, куса и она, а лепо осоћам како је упорила V мене свој оштри поглед. Шта ли •ој је, Боже, што ме тако гледа? ми?лим ја и домишљам се, да ме пису ^клеветали каквп зли језици, и претурам по памети неке своје ситне грехе. Затим да, као добар муж, зачочнем породични разговор, запитам Л са пуно благости и нежности: — Па гдс си ми, душице, бпла да-' рас посло подне? I А она ћс па то, исто тако са пуно г«лагости и нежности: . — Прво ти мепи рени где се ти ву-. цараш по пеле поћи, скитницо једна? — Али душице... волим ја запрепаштено. Па ти зпаш, забога: прек. њшоћ смо имали важну ловачку копференцију, а синоћ сам био на‘ ''сдници за „Зимску помоћ"... — Да, другом ти то... Нема сада впше врдања. Све ти види-м по челу.' — По чему ? — По твоме челу. Формација тво- . ~а чела је под утпцајем сила хори?онталног правца, дакле ти нагињеш пралпом, везаном за видљиви успох, пли другим речима бекријању и донл:уанству. Дакле, одмах да ка’Јкеш куда се скиташ и са којом то пе-'пећницом имаш видљиви успех? Ја се инстинктивно опипах по своме издајнцчком челу, и таман да пешто изустим у своју одбрану, а жепа настави истим тоиом:

тип томперамепата, у флегматичаре! То су они трутови крји се тешко одлучују па рад, само ждеру и спавају. ИДа се још чудим какр .си ти воћ тотолике годипе у осмој групи! Ко ће и да унапређује такву ленштину! Ја се спустим као трут па канабе, не знајући шта да каж.ем и како да се . брапим. Али сада ток долази најгоре. Жепа ме погледа пекако постранце, и одједном цикне: — Јух! Па ја тек сад видим! Та теби је, вуцибатипо једна, горњи део ушију сасвим зашиљен! А то је зцак: склоности лажпма, варапцијама и хохштаплерају’ 0, Боже! Ето да сам јуче умрла, не бих пп знала да имам мужа хохштаплера! - Сутра ћу да тражим развод брака ... ® © @ Мој пријатељ искапи свој „хосулепеш“ и заврши, са дубокпм уздахом: — Е, сад знаш моју невољу. Тако то сад иде, бато мој, из дана у дан. Изјутра, за ручком, за вечером. Па чак, и поћу ми не да мира. Да ми „позна карактер", пспреметала ми је цело ■ тело. Један јој је орган зашиљен, други затубаст, — један стоји у хори&опталном правцу, други у вертикалпом... А ја сам испао по. следња битанга и вуцибатина ... И мој прпјатељ. опсовавши још нешто крупно на рачун физиогномије, наручи нови шприцер.

Абуказем Јуниор

Записи Мите Крадића

А казо је Мсја депломат ома, још чим су господар Бошну зизвукли вотељу, да овака ситнуација не може да бидне дуга века, због што нико никог не верма и не почитује и због што нема једног касти натоваритета, ма кар да се е то 1 натовариваду и натуруједу

млоги, само што Ји нико неће да презна. А богами и тешко је до здраво у данашњим врзмену да бидне сваким псвољно. Нис е то могло ни пре иад је сила и власт једна била све и свја, а некмоли данаске, јербот се и пре кази« вало и говорило да нико немож цели м свету намесити колача, па да делиш саме цукерпокераје! И саде сви говориду а и новине пишеду да нема другог лека веђем да то само једни касти зизбори можеду да исправљаду.. И још каже Моја (а спаметиа је то главуча, мани га!) знаш Димитрија ово ти је касти ко каво једна н>ива, јербот како поореш и подрљаш и посејеш тако ћеш и да жањеш. И ето мени се све чини да је прилично поорано, а и семе није баш рђаво ни јалово само нам, вели, дрљање не ваља због зато и дрљамо и због зато смо тако и надрљали да никад гла ве немож да подигнемо, веђем навек тражимо изласка сас једним изборима, каво да зизбори могу да исправиду људе и од глумпави да направиду спаметне а од неваљалих почтене. Нема ту шта, кад ко не ваља мож и сто пути бити на једној власти касти, попет неће да ваља, макар му и сас том твојом тољагом цедијо восак. Ето, вели Моја, ови од петог маја били сви бирани на једним касти програму и на једној листи, и сви .били низ господар Бошка и сас његдвом милошђом постали облегати, па ди су му садека ти који су се на њега клели, нема ји ни у писму. Тако мИ каже Моја и цела истина да је тако. Ал ја јопет волијем једне зизборе негер сто вашара и намастирских слава, због што се ондакана људи устумараду по еелима, само видиш како јуриду шором тонобили да се сее праши, Д зна се даће сваки да направи штацију пред великим биптом, а кад се људи већ тамскана нађеду и састанеду, неђеду ваљад сас водом да расправљаду о једном, државском состанију и наспретку! Нема ту шта. Кажем ја да су зизбори још понајбсљи а то исто вели и Мориц бирташ а и Пеца добошар и сви главнији људи у селу. А тек кад станеду кандидати да обећаваду народу куле и градове по воздусима, а из кујне тек замириши паприкаш, чисто ти милина слушати оне мудре и спаметне говоранције. А недељом је најлепшије, Мсриц ти лепо метне астал испод дуда у вавлији, па се кандидати само смеживаду. Има кадгођ да понеки немож да дочека негер свлачи састала прид^говорника па ондака он настаља да дивани, просто једна лепота и уживација касти. Ако те когођ бидне запито за моје мнење, мож јим слободно касти д? еам за зизборе и то и за бпштинске и за државске, јербот ји ја чудо волем, макар што Моја друкчије сумира! Ја сам за зизборе па пунктум’ Над се већ дрља, нек Се дрља па ком спанци, ком обојци! А тако је и нај(Правије и баш зацело да је тако!

МИТА КРАДИЋ

Читаоци имају реч

Моторни воз Сви смо се обрадовали када је железничка управа пустила у саобраћај нови моторни воз на прузи Београд —Нови Сад и обратнб. За мене као пословног човека који врло често путујем н по два па и три пута недељно у Београд пова веза била је више него повољна пошто со моторни воз креће у згодно врем.с из Београда тако да стиже одмах посл е девет у Нови Сад. На тај иачин стижем кући и на вочер.у. Међутим, сада иослс десетак вожњи моторним возом, ја сам доживео већ исто толико разочарења. Њих су доживели, уосталом, — уверен са^ — и сви остали путници који су путовали моторним возом. Просто због тога што је он скоро увек при поврат ку из Београда препун, тако да ј е у њему просто неиздржљиво топло. На рочито у оној половини вагона- друге класе. У њој се збије, не тако рвтко, и по стотину путника, од којих многи морају да престоје цео пут од Београда до Новог Сада. Зар железничка управа и овом злу не би могла пронаћи лека? Сме ли ово да буде? Ономад, око шест часова увече, пре лазио сам преко раскршћа Суботпћске и Милетићеве улице, где је, успркос врло живом саобраћају, осветљење прилично оскудно. Обазрегши се протходно, из опрезности, досно и лево, и осведочивпш се, колико је тј у сумраку могуће, да је пут слободан, сиђем са тротоара иа крлеки пут. у том тренутку, као из небуха, протрчи тик уз мене, као муња, један бициклиста, који нити је претход' но зазвонио, нити је имао прописаиу светиљку на свом е точку. Нисам још ни дошао к себи од овс дрскости, а у том јурне, окрзнувши ме управљачем, други бициклиста, који исто та-. ко није претходно зазвонио, нити Је имао светиљку. Коментар је овде излишан. Приметићу само на адресу надлежних — а држим да ће се самном сагласити и сви други нсдужни улични пролазници — да не би било на одмет строжије припазити да новосадски бициклисти, прп својпм олимписким уличним подвизима, изволе благовремено зазвонћти и, кад се смркне, на своме точку запалити светиљке Јер, на поштену реч: то је обичај у културном свету по свима градовима, чак и у онима који имају много мање од седамдесет хиљада становника... .0 9 ® ®

6

иМГ/Ж. 9 - И - 36 И.-Ј_ =1 -кЖ »3 .-"I