Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

116

"~ з Е

БАЈКА О ЈАСИЦИ

Пукло поље око мене, У даљини суре стене.

На средини мало хлада, Где јасика трепти млада. Њезино се лисје нија, И кад лахор не ћарлија. Она шуми са висина Мутне бајке од старина. Она шуми: „Давним давно, У минуло доба тавно Ја сам лепа мома била, И сурова, као вила. ја љубити нисам знала, Нит сам коме руку дала. Бог ме зато, она збори, У јасику младу створи. Тако трајем од вајкада, Тако шумим још и сада. Кад у летње подне жарко С неба сија сунце јарко Млади пастир догна стада Под окриље мога хлада.

И под сенком густа грања (О јасици снове сања“.

= на

пуни рту ар пета