Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

С

и па њи

ШИ чари

Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света! Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета. Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете. И гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора... Да, ми смо већ стигли тамо. (Око нас је младост бујна, Под нама руине стоје, одломци времена давни; Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна Већ мкого векова тавни“. | Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки — тужно столећа над њима лете... Гробнице канова силних трава је висока сплела, М дрвене палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора.

ж ж ж Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, (Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се пвећем краси постојбина друга. 17