Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а сз

| Ма ава аи а

Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влас... Тужно шуми трска, кад је крилом дирне, | Шуми као болни, умирући глас. | С криком лете ждрали више моје главе, | И губе се тихо у даљине плаве. ,

Што сам тужан таког Шта ми тишти груди2 | Увенула младост, ил одбегли Мајг | Куд ми сетни поглед у даљине блуди И чега се тиче горки уздах тај2 Буни ли ми душу та природа снежнаг Ил младости моје успомена нежнар

О, путниши ждрала! (С ове суре стене,

Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене,

(Остављен и тужан дозивљем вас ја:

Вас прогони зима у пределе југа, Е

Из предачког краја мене гони туга. |

Ах, мисао моја за вама се креће, Џ Где јесени мрачне не игрује ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд — . Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога ливана.

Еј

|

#

Где поклоник седи, у чаробној ноћи, Смерно двори Бога и беседи с њим;