Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога Мора, И тишина веје са пространих гора.

ог == на

У ТЕШКОМ ЧАСУ

и и

У тешком часу болести и туге Ја бапам поглед у минуло доба, И питам савест: је ли мирна она Пред вечним мраком отворена гроба 2

Могући пламен племенитих страсти Коме је богу на жртвеник дала | Је л жива вера, је ли пала нада | У мору људских клевета и залаг

А савест мени: „Не плашим се смрти, Ја мирно идем у пределе мрака: Жива је вера у општега она, ' И нада моја силна је и јака.

За љубрв мира ближњих око тебе, | Мирна и строга, из твојих сам груди | Небеску твоју љубав одагнала, | Нетражећ хвале од ближњих, од људи.

| Убијен тугом кад си готов био | Проклети вољу промисла и моју, | 19