Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

"ргентнији класичар, Г. Д-р Никола Вулићг, своде се, у главном, на суву педантерију и беспосли"чарска цепидлачења. Професор Зима је осуђивао Војислава Илића што је старе богове називао час грчким, час латинским именима, и ако се зна да је то иста митологија; поофесор није могао опростити песнику што је казао да је Феб имао грачни бич, јер се то нигде не помиње у митологији; што је за једнога Грка рекао да је био огрнут шогом, а не химашионом; што се пепло и хштшон, као грчке одеће, стављају на Римљане; што је Војислав штап "бога Хермеса или Меркура називао кадунеј, а не рабда, као што је мислио професор Зима; што је песник казао да Церара има „рог изобиља“, и томе слично. Ученоме професору није падало на ум да се запита зашто бјеб, кочијаш Сунца, не би имао зрачни бич, кад по митологији већ има бич, и није ли оправданије да тај "бич буде од зракова него од чега другог Г. Д-р Вулић је, сасвим оправдано, тврдио да су римска тога и грчки химатион сасвим сличне одеће, и да то ни из далека није нека велика погрешка против митологије, а још мање против поезије. (Он је, исто тако, утврдио да је кадуцеј једна, а рабда друга ствар, и да ћеим у том „стручном“ питању пре имати права Војислав но професор Зима. Слично томе он је

2) Реферат о горњем напису, у Делу, књ. ХУП, стр. 492, Ху