Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ких народа, да је уносио врло много мотива из: грчке и римске историје, из њихове митологије, по чему је сматран за једнога од највећих јелиниста у нашој литератури.

Отворено говорећи, ми бисмо више волели · да се он мало мање служио грчком и римском митологијом, да је у његовом речнику мање најразличнијих имена из те митологије; али је неоспорно да је Војислав имао највише смисла за разумевање унутрашње лепоте грчке и римске цивилизације и да је дао знатан број песама у којима је показао да је римску и грчку прошлост интимно ибоље познавао од многих других песника у нас, који су били чисти класичари по своме образовању и по својој књижевности. Међутим, о Војислављевој поезији се готово више говорило с обзиром на његово „стручно“ знање класичне старине, но с погледом на њену естетичку вредност. Као да је ма каква стручност довољна да се напише добра песма, и као. да није реч о квалификацијама које природа даје једноме човеку. Један класичарски педант, професор Лука Зима, писао је врло опширно о погрешкама које је Војислав учинио против старе митологије!. Његове замерке, као што је то показао један други, савременији и интели-

1) „Старинско труње грчко и латинско у Песмама Војислава Илића“. У Бранховом Колу за 1896. бр. 20-23..

Хи