Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
јато сова испред луче сјајне (С модрим димом у поноћ се скрива А на челу луталице бајне Мир небески трепти и почива.
„Ја сам вечна! На невиним грудма. Векове сам неговала тавне, И с милином, међу слабим људима, Мирно бродим од искони давне.
„Цвет умире на пољани јада, Дах се враћа источнику своме, сама љубав, која светом влада, Зна за вечност и вечна је с њоме.
„Над колевком невиности миле ја се јављам у љубави мајке, И у песми из прошлости биле Тајанствене приповодам бајке.
„С мојих груди, и са моје руке, Дете сања о небу и рају, Душа прими оне свете звуке, Што до смрти и до века трају.
„ја му причам повест о божјаку, 'Часнем трудом које себе храни, Ја му певам песму о јунаку, Смрћу својом што врлину брани,
„У прозорје, кад зорице крило Магловито није се у тами,