Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

204

ДРЕ Ма ПР" Ату - Џ =+=7__!) МРАКА пао ле 1 | » - . ЈА |

Младом створу, кб пролеће мило, Венце плетем од ружица сами, —

„И весело, са песмом, се кребем Пут вечности, загрљена с њиме И он, срећан и окићен нвећем, Прво моје изговори име.

„А кад сумња у сновима младим За познањем подигне се љута, Ја му чело забоинуто хладим, И буктињом указујем пута...

„ја сам вечна! Као звук зефира, С њим се губим, нестајем и скривам, ИМ над хумком вечитога мира ја му цвеће сузама заливам!

»У данима невоља и мука, Кад заблуда цароваше врело, Моја кежна, девичанска рука, Човечанство провела је цело,

„Моје руке не требају мача, Моје груди копље не пробија, Моја сила од свега је јача, (Она челик од шале пребија !

„Пођи са мном... Борити се за ме: То је борба праведна и света, Као борба светлости и таме, Рајских чета и паклених чета. —