Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
с иди. ~ али виола о
а а
„Ако паднеш на ограшју томе, Тврда вера нек' те у гроб прати“ Твој свршетак да ће другу твоме Нове снаге и пламена дати!“
= ; Пред старим, исконским градом питоме Паластине Поклоник застаде сед. Па благе, источне равни, Вечерњи трепери зрак — и мирно у раскошне долине Свечано силази ноћ и вео развија тавни.
И види он: из тврдих, камених капија старога Јерусалима Богати караван иде. МИ лахор преноси звуке,
Што седи Ахасвер, супарник силнога Рима,
Са њима куне град, дигнувши очајно руке:
„Векови проби бе тавни. Рафадин земља ће бити За племе твоје. Проклетство вечите моћи
Над главом племена твог судбину грозну ће вити, И ти ћеш гледати све у ропства дубокој ноћи.
Јер Господ народа твог, у дане Христових мука, Одврати поглед свој од тебе, несрећни Јерусалиме! И срамни Јаковљев род поврже његова рука
У вечног живота јад, да клетву проводиш с њиме.
(живи и ти с њом! У твоје храмове сјајне Азрајел, вечити дух, кипарис узвиће тавни, 205