Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

с иди. ~ али виола о

а а

„Ако паднеш на ограшју томе, Тврда вера нек' те у гроб прати“ Твој свршетак да ће другу твоме Нове снаге и пламена дати!“

= ; Пред старим, исконским градом питоме Паластине Поклоник застаде сед. Па благе, источне равни, Вечерњи трепери зрак — и мирно у раскошне долине Свечано силази ноћ и вео развија тавни.

И види он: из тврдих, камених капија старога Јерусалима Богати караван иде. МИ лахор преноси звуке,

Што седи Ахасвер, супарник силнога Рима,

Са њима куне град, дигнувши очајно руке:

„Векови проби бе тавни. Рафадин земља ће бити За племе твоје. Проклетство вечите моћи

Над главом племена твог судбину грозну ће вити, И ти ћеш гледати све у ропства дубокој ноћи.

Јер Господ народа твог, у дане Христових мука, Одврати поглед свој од тебе, несрећни Јерусалиме! И срамни Јаковљев род поврже његова рука

У вечног живота јад, да клетву проводиш с њиме.

(живи и ти с њом! У твоје храмове сјајне Азрајел, вечити дух, кипарис узвиће тавни, 205