Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ад

ПЕТИ Или Рата анале ел - 1

1

|

ЧИ позно поклоник сед на твоје руине тајне „Дизаће побожно крст, у спомен векова славни |“ —

И његов умуче глас. Поклоник обори главу, сањалачка ноћ на земљу сањиво стреме,

(Он тужан гледаше свет — слатку сневаше јаву,

И свуд, у тихом сну, равнице ћутаху неме.

САН

Хладна јесен магле свија Пољем зеленим,

Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим.

На огњишту пламен лиже Камен студени,

И у куту слике ниже Мртве јесени.

пи ће мара

Хладном кишом овлажене Ћуте равнице —

И ја склопих уморене Своје зенице. | ,

Сневао сам премалеће, Снове шарене,

Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене.