Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
ад
ПЕТИ Или Рата анале ел - 1
1
|
ЧИ позно поклоник сед на твоје руине тајне „Дизаће побожно крст, у спомен векова славни |“ —
И његов умуче глас. Поклоник обори главу, сањалачка ноћ на земљу сањиво стреме,
(Он тужан гледаше свет — слатку сневаше јаву,
И свуд, у тихом сну, равнице ћутаху неме.
САН
Хладна јесен магле свија Пољем зеленим,
Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим.
На огњишту пламен лиже Камен студени,
И у куту слике ниже Мртве јесени.
пи ће мара
Хладном кишом овлажене Ћуте равнице —
И ја склопих уморене Своје зенице. | ,
Сневао сам премалеће, Снове шарене,
Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене.