Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
ЧСури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином.
Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави,
Кб да цели живот дрема, Живот убави!
Сањалачка гора бруји, А по странама
Наранџа се стидно руји Мећу гранама.
Ја запитах украј мене Поток, ружице:
„Где су људи Где су женег Камо дечице 72“ Е
А ружице ћеретају (С благим лахором,
И потоци жуберкају Тајним жубором;
„Место људи, што их змија Од нас одроди,
Лепши свет ће да засија. Бољи народи.“
Моју душу туга узе С такве новости, 207
К: