Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ЧСури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином.

Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави,

Кб да цели живот дрема, Живот убави!

Сањалачка гора бруји, А по странама

Наранџа се стидно руји Мећу гранама.

Ја запитах украј мене Поток, ружице:

„Где су људи Где су женег Камо дечице 72“ Е

А ружице ћеретају (С благим лахором,

И потоци жуберкају Тајним жубором;

„Место људи, што их змија Од нас одроди,

Лепши свет ће да засија. Бољи народи.“

Моју душу туга узе С такве новости, 207

К: