Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Али моје беху сузе Сузе радости.

2

"А када је, пун милине, Санак минуо, . Блед, магловит, са висине Дан је синуо. —

И окисли врапци мали, Пуни жагора,

Гласно су се перекали Поред прозора.

НЕБЕСНИ ЗВУЦИ

На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет,

Кб мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, Е И смирна душа види небески, зрачни свет. |

Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна Божијег труда, светило ведрога дана, У мирном ходу своме свршава дневни пут.

пиваци-г "ја =

Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, ерувим с пажњом следи времена бурни ход, И с тихом, рајском песмом он слави љубав и Бога,

И песмом својом снажи самртни људски род. 208