Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
Али моје беху сузе Сузе радости.
2
"А када је, пун милине, Санак минуо, . Блед, магловит, са висине Дан је синуо. —
И окисли врапци мали, Пуни жагора,
Гласно су се перекали Поред прозора.
НЕБЕСНИ ЗВУЦИ
На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет,
Кб мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, Е И смирна душа види небески, зрачни свет. |
Светови доле блуде... Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна Божијег труда, светило ведрога дана, У мирном ходу своме свршава дневни пут.
пиваци-г "ја =
Ту, дигнув руку своју спрам зрачног погледа свога, ерувим с пажњом следи времена бурни ход, И с тихом, рајском песмом он слави љубав и Бога,
И песмом својом снажи самртни људски род. 208