Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
Download:
Show in BnLViewer
НИНА а а, "Поа јрље.– Ае а “17. 43 ја ал А те пЈ х ђ у 5
Бог је сведок, да сам твој; (О, па где су оне дражи
Ко ми разби драги сан Да их залуд српг тражи,
С горким плачем, ноћи данг
6.
На обали шумнког Пада
Лелује се ружин цвет, Леполика мома млада
За шарен га бере сплет. С њим ћерета и уздише
Сву ноћ драгу, цели дан; Милује га, док мирише,
А после га баци ван. И царица међу цвећем,
Дох је људска нога тре, Тужи, вене за пролелем,
И безгласно, тихо мре...-
4:
О Алфонсо, тиранине ! Као ружин љупки пвет, Ти ме врже са висине, Да ме злобни гази свет,Са суморне моја главе Расргб си венац мој, И станиште адске страве Благослов ми беше твој! 214