Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

НИНА а а, "Поа јрље.– Ае а “17. 43 ја ал А те пЈ х ђ у 5

Бог је сведок, да сам твој; (О, па где су оне дражи

Ко ми разби драги сан Да их залуд српг тражи,

С горким плачем, ноћи данг

6.

На обали шумнког Пада

Лелује се ружин цвет, Леполика мома млада

За шарен га бере сплет. С њим ћерета и уздише

Сву ноћ драгу, цели дан; Милује га, док мирише,

А после га баци ван. И царица међу цвећем,

Дох је људска нога тре, Тужи, вене за пролелем,

И безгласно, тихо мре...-

4:

О Алфонсо, тиранине ! Као ружин љупки пвет, Ти ме врже са висине, Да ме злобни гази свет,Са суморне моја главе Расргб си венац мој, И станиште адске страве Благослов ми беше твој! 214