Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ши

ПК а АВР И У 5 РС а и Шлат и |" а от о АИШ МАТ ) аи а аи виа ва а ара а аи Оли!

| Све, с виком очајања, у тврде пагоде наже. | Но рука убиства хладног и ту их сустиже грозно. | Где с идолима својим падаху до у ноћ позно.

ж ж Ж Тако разори Азок и сравни Бенару с прахом, И целу Индију цветну испуни пакленим страхом, И за тим освоји Делхи и цветни Караџи узе, Сејући за собом пожар, убиства и многе сузе.

Много је времена прошло од како Бенара паде,

Кад на развале њене чудноват туђинац стаде,

Водећи за собом хата. Он је кроз сутон тавни

Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни.

Са русе његове косе башлик се спустио доле,

А бели, широки бурнус груди му покрио голе.

То беше Бен-Касим главом... Кб путник с далских мора

(Он гледа у чудно вече с развала браминских двора, целу његову душу обузе суморна сета

Над спомеником мрачних, минулих и древних лета —

А сова с развала кличе и месец на небу сија,

И ветар суморно душе и црни кипарис нија.

Песме" В, Илића (15) 225