Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

| а ај ам |

Мато чир"

| “5 у МЕ 1 А ЗЕ ли кв 1 "и Пер] ћ И поима оу |! Г У. н Ц

Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења

Страшне чете Хуна и Авара.

Изумрли древни великани, Силне војске и војводе оне, Од Кавказа до грозне Шалоне Што им поља бејаху мегдани !

Вали брује... Но над хуком речном, Што с грмљавом око њега стиже, Сам Бабакај суморно се диже Мрачан борац на бојишту вечном.

ТУРСКА

Кб изумрли давно, преда мном градови леже

И мирна, убога села. Са мрачних домова њини'

И древних, камених платна, вињага густа се вије, Их шуми на висини,

И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије.

Ено на суром вису урвине вековне стоје

Кб страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста

Сањиво шумори ветар и ниче висока трава. Суморног заборава.

232