Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
| а ај ам |
Мато чир"
| “5 у МЕ 1 А ЗЕ ли кв 1 "и Пер] ћ И поима оу |! Г У. н Ц
Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења
Страшне чете Хуна и Авара.
Изумрли древни великани, Силне војске и војводе оне, Од Кавказа до грозне Шалоне Што им поља бејаху мегдани !
Вали брује... Но над хуком речном, Што с грмљавом око њега стиже, Сам Бабакај суморно се диже Мрачан борац на бојишту вечном.
ТУРСКА
Кб изумрли давно, преда мном градови леже
И мирна, убога села. Са мрачних домова њини'
И древних, камених платна, вињага густа се вије, Их шуми на висини,
И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије.
Ено на суром вису урвине вековне стоје
Кб страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста
Сањиво шумори ветар и ниче висока трава. Суморног заборава.
232