Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

Ја знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи, Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у самоћи, И зашто с тугом чекаш празнично светли дан, Остави играчке своје. Лутке и лутка нека, Не забављај се тиме. Ах, зашто првениш, лудо Та лутак лепши те чека... Мо, ти му знаш већ име.

КОРИНТСКА ХЕТЕРА

Крилата божице моја, хајдемо у доба оно, Кад Хелагабала Август владаше богаством Рима; · Хајдемо у цветне земље, где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.

Са равног Марсовог Поља, гонећи кочије златне, Задошњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фржћу уморни коњи и лаке кочије лете,

ИМ по глаткоме друму вихор се прашине диже.

Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи И Рим почива мирно. По кашто бахат се чује, То стража ликтора блуди и кличе по тавној ноћи.

Стубови Капитола и горди Пантеон с њима, Ко црне, огромне масе дижу се у небо горе, 234