Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

У Ри пора а у“ • тиши би ои де 17 зла иза да Ма кв ва ада ата зла ваде 7 БАН . | |; | Љ

И Тибар јасније шуми. Но близу форума самог, У храму Мзиде бледе, звуци се зесели хоре:

То Хелагабала Август саиску божипу слави, И с њиме претори силни. Крај парског његовог трона,. На копља наслоњени, четири Сармата стоје, А Кб слике титана мрачних, кб тучне статуе Крона.

А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа,

И пламен љубави блиста са њених образа бледи“.

Весеље ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију,. Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију.

Но ко је тај бледи младић, што тако усамљен седи На пустој тераси храма 2 (Он, жељан вечерњег мира,. Бледо, високо чело, на стуб је притискб хладни,

На коленима светли сргбрна и звучна лира.

У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу. И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела,

И сиње, дубоко море, и небо, плаво и ведро.

На иветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринстких гора

255 „а