Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.

А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене,

И ломи се с мутним валом (О вечите, хладне стене.

СМРТ КАТОНОВА

Кад су пред царским мачем, код Тапсе и Фарсале;, Квиритске легије грозно са древном слободом пале И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима —

Тада се на супрот њему подиже сенатор један.

(Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, (Свет може дворити њега, ал Катон грађанин неће |“

И Катон одржа-клетву. На гозби код свога сина, Он призва Корвуса храброг на пехар самоског вина, И кад је Утику малу покрило суморно вече,

(Он мач загрли тада и мрачно, с уздахом, рече:

„Буди ми још једном веран, о друже времена славни",

За славу врлине римске, што нагло у нама тавни;

Крвави диктатор Цезар, подобан мрачноме Богу,

Са својом бешчасти руком свештену грађанску тогу. 240