Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

====—о—=—_—_ о ——==—

| ~

пи аи ин да

по о ји

И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак,“ И бол је сладак њен!

(О, пусти да њом певам ја И срећу, бол и јад:

Јер тешко теби — ако та Изумре песма кад!

ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ

Над уморним Паризом тавна се спушта ноћ, И тавни плашт увија зрак и свет. Тишина мртва. Лахора благим летом Непокренут повијен снева ивет. Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мотви мир прекида потмуо тутањ, С ког људски разум постаје срца плен. И час већ стиже! (С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих, Неверног краља огласи страшни рад! Колињи храбри, победа љубимче гордо, (С проклетством павши, поражен пада ван, И прапен подсмехом и грубим поздравом робља, Поздравља мучке вечности хладни сан. 25