Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

32

по

Над Варшазом звона звоне, Док туђинап груд јој гази, А док славни сузе роне. Краљ слокојно с трона слази.

И на Пољске сјајном мачу Малаксаше десне руке, Вољно гонеј' силу јачу Путем бола, вечне муке |

Ах на челу подлог брата Не трепери лик сргмоте, Што за шаку сува злата Свом народу славу оте!

Над Варшавом звона звоне, Ко у одјек болној души, Кад походи земље оне, | Крв јуначка где се пуши. Ту Потоцки, мирне душе, Победнике ласком здрави, А згаришта, што се пуше, Триумф су му страшној слави!

Нема речи, нема збора, Где невера сабор краси, И у вале страсног мора Зрак“истине злобно гаси...

Ал кад мине гробна тама, Да лик њезин с кова сина, Венчаће се круном срама Издајничке главе њине!

= === за сани