Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а

О где су сада сукривци грехова страшних, Е На њиним грудма да тешку утоли сет 3 Гле, никог нема! У руке правде и казни, -Е Играчку своју оставља цели свет — 5 И он се стресе. На трошном дрзеном столу, 5

Запрска жижак, утрну — и преста зрак ЕМ, као покров кајању горком и болу, Одаје Тампла испуни густи мрак... Нојца се тавна узвија и креће, На крилу магле, божанска и чиста, И бистра роса орошава цвеће, Па тихо сјаје, трепсри и блиста, Б И мутни бега сан — | Над страшним Тамплом први се зрачак слеће, И светли свиће дан. И све, што живи, у милости тоне, Славећи Бога и зорице крас; Ужаси адски још њега муче и ломе, Те вичним ухом џелатски чује глас И поздрав... Чуј! Кључеви звучно се хоре И хладна језа прожма га силом свом; Усне су неме, и ако српа зборе: О милост, трибуни горди, о милост, сужнику том !

Песме В. Илића (4) 49