Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ПРИВИЂЕЊЕ!

Божанствена слика њена Синоћ ми се у сну јави: Имала је зелен венац На суморној, бледој глави.

Угашено око мило, Светлиште од милине, Дух, што сумња, подизаше У бескрајне, у даљине...

Тако дуси тону, блуде, Са светињом доба стара, Тако небо снове буди, Да силније разочара.

НАРЦИСг

САТИРА

Кроз даљне горе рогова хоре се звуци, Разјарен риче лав, и мирна бежи газела Ох, лепи Нарцис, са стрелом у нежној руци,

Лов лови, гле!

и

зе пи иттеиитн ново ои

ам

1 Први пут био натпис: Спомен.

2 Нарцис, син реке Цефиза и Лириопе, био је веома леп младић. једном, кад се уморан у лову нагне над језеро, да се напије воде, угледа свој лик, и тако се заљуби у себе, да од тога и умре. — (Напомена песникова).

50

ак а падала ши = ас Ви