Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

на вија о и ____

Да

1" | | |

Т

4

| <

ПРРРИИ иа

НЕВЕРСТВО

1 6.

Под јужним небом пољана се шири Проклета Богом. У пољани тој Нит' поток шушти, нити пвеће мири Нит' славуј шаље уздрхтали пој;

Росица бистра у прозорје само Полива земље усијану груд. И једног дана Богом дани тамо, На пољу мртвом, ниче цветак жут.

тј,

Но с дивљих страсти силних милиона, Осамљен жуди осуђени цвет: И мутно небо гордог Албиона, Ил неки страни, непознати свет.

И болно клонув на мртвачке груди, Људскога лика што сатиру дан, Притаја живот — па испуњен жуди, ; Сневаше тихи, заношљиви сан.

А млади путник лутајући, жаром Занетим цветом уресивши груд, Хиташе даље с добивеним чаром На бурно море, на далеки пут.

И много срећних прелетеше дана У тавну вечност, у вечити лет ИМ хладни вали плавог океана, Путником бачен грлили су цвет

61.