Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1
на вија о и ____
Да
1" | | |
Т
4
| <
ПРРРИИ иа
НЕВЕРСТВО
1 6.
Под јужним небом пољана се шири Проклета Богом. У пољани тој Нит' поток шушти, нити пвеће мири Нит' славуј шаље уздрхтали пој;
Росица бистра у прозорје само Полива земље усијану груд. И једног дана Богом дани тамо, На пољу мртвом, ниче цветак жут.
тј,
Но с дивљих страсти силних милиона, Осамљен жуди осуђени цвет: И мутно небо гордог Албиона, Ил неки страни, непознати свет.
И болно клонув на мртвачке груди, Људскога лика што сатиру дан, Притаја живот — па испуњен жуди, ; Сневаше тихи, заношљиви сан.
А млади путник лутајући, жаром Занетим цветом уресивши груд, Хиташе даље с добивеним чаром На бурно море, на далеки пут.
И много срећних прелетеше дана У тавну вечност, у вечити лет ИМ хладни вали плавог океана, Путником бачен грлили су цвет
61.