Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ве ВР пе ручни

===

ПОСЛЕДЊИ ДАН

Под чудним знацима освану данашњи дан. Небо је суморно било И сјајни точак свој, на бурном исходу своме,

Задржа вечитост тавна. Сву земљу, природу целу,

Мртвачки прожма мир и густа обузе тама.

Ах, судни освиће дан! У дивљем ужасу своме, Свирепе чекаху звери и људи чекаху сунше,

А мрачно долази подне — и небом звезданим само Трептање страшније бива; почетак тихо се љуља.

И тама завлада адска... (С пупњавом запад се пали, Пространством људство све са плачем подиже руке, Ах страшни конац је ту. Скови спадоше редом,

И силни светови к средишту јурнуше бурно.

Олуја размахну крилом. Кроз таму звиждање бруји, И мутне пучине вал срдито подиже пене У смртном јауку том молитва умире блага, И врело срце мре и ум се у камен ствара !

И само један глас пространство потреса широм, Глас вечне правде је то. Анђео смрти се ближи, И неми његов ход очајни ударци славе:

Стрепи од гнева тог, јер Бог се у гневу стреса !