Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

"4" а

| имђ—

На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет.

Трпи и живи... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном, ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна! |

Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушб можда, Али по њима није ишб сам. —

За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никгд не колеба над.

П.

Бурне су страсти извор многих зала,

Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.

Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју журтвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.

Песме В. Илића (5)

65