Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

а - МР – Мадја" Гиш и мача забавна. аса прса у а 5 "а ја

3 Сребрни прапорци звоне и кола Љељова лете. У њима упрегнут пантер, поражен Љељовом стрелом, Барабар с голубом лети над мирним, заспалим селом А Љељо подбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче — ал бурно граби и јури!

У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, |

Месечев бледи зрачак озари врхове гора, ;

И вихор дувати стаде. Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор хад м кад лагано пирне, И тихо затресе листак. У своме станишту милом

Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом

Отреса студену росу. Свуд блага тишина влада,

Само што бистра вода с кладенца роморећ' пада...!

СРПКИЊИЦНА

— Српкињице селе, Српкињице млада, Где си до сад била Куда мислиш сада 7

Д | т

— У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето.

1 У Лешопису 143, стр. 116 име ва завршетку још оволико: =

На зреник плавога неба сунце се подиже јарко. Дани су постали дужи, зраци су сијали жарко И Љељо на земљу сиђе и над њом управу узе, Сејући дарове своје — љубавну тугу и сузе.