Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

И ИНИРРЕ ДР УУ

РЦ

чеп ов аР__-ни

њен еф при

и — паши

[6 пећи =

Ах, како је лепо, кад би могб знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!-

" МУ Мој најлепши венац што сам пољем брала, | Учитељу своме баш сам јутрос дала Тим најлетшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве. Га

школско ЗВОНЦЕ

Већ се губи жарко лето, ~“ И пролећа вене крас —,. Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. у Вредне пчеле, миле типе, Остављају шветни луг,

И лагане ластавице

На далеки беже југ.

Када стегну зимске студи, Е: И завеје први снег,

Школа нама заклон нуди, Го Школа наша — наш је збег, -У Нека лете типе лепе, | Куда љупко сунџе сја,

Нас просвете зраци крепе,

Гониоци сваког зла. |