Delo

Д Е Л 0 89 ако му завпдљпвцп приговлрају, да се „туђом муком“ поиео на опу недостнжиу впсину — свзсловенску !) — дотле други пе ће за то ни да знају, већ онај одговор тумаче стотпном искренутик мислп и поставака. А као да то то ннје „то псто плн мало друкчпје“, како би рекао Вук. Ми овде не мпслимо дотицатп се тога „неодрешенога“ чвора, п нека се узалуд не потржу пмена Копитара, Мпкхошпћа, ШаФарика, Јагпћа, и тако запнтересованнх рускпх посленпка — кад то нптп ће помоћи нити одмоћи српској плп бугарској пронагандп у Маћедоннји, а још мање прп удегаавању једне нравилне ортограФнје. 0 пронагандп случ ајно споменусмо, асонијанпјом мпсли, сетив се, како нн тако учена компспја не уздржа језика, а да се и за то не закачп, н ако јој је било стотина других разлога при руцп кад се говори о „дебелом јеру® (п салу његову, које је, веле бугарски мударцп, тако добро да им сачува Маћедонију од српских жеља). Ма како се мнслпло о старословенском илп старобугарском (а старобугарски је само татарски, вељаше пок проФ. Бошковић), тек у XII. веку у бугарским књпжевннм споменннима находнмо такпх одлпка, што су пм карактерио обележје за сва нотоња времена, па све до данас — обележје бугарскога језнка /аг е^о/гјр. Пз онпх се старих сноменика види, да већ азбука ћпрпловска, тада већ постала опћом, има и сувпгае знакова, слова — а језик бугарски мање гласова, отуда мешање и неправилпа употреба различних слова — једнога меште другога : ж д а ; 1, б, љ,; а, гћ е; в, и. Већ је тада требало ,,реФорме“ и „реФорматора“, али тадашњи бугарскн ученп мужевн вољаху везати лику за опуту, и држатп се старине, а п не беху дораслн таком иослу, за којп и њихови унпверзитетскп школованп и наученп потомцп немају мушке смелости — већ воле нћн ноступно, полако, да се не уплету у реФорму релнгиозне п политичке страсти. Вугари тада беху бољп јунаци на сабљп н на бојном копљу него лп па перу, иа пуштаху п даље да народнп језик шара старн црквени, да се књиге из дана у дан све више одвајају од старнх прегледа. Прођоше времена Асена и насташе потоња, влада себпчнпх п песпремних владалаца и осталпх војвода, — већ је п османска спла села у Дреноноље, а у Бугарској се, као кад свећа плане пре него се утулп, јави у Трпову патрпјарх ЈеФТимпје којп се прпхватп посла, да већ уведе ред у прквепе књиге, исправи и текст н начнн писања. Колико је знао п умео са својпм помагпчпма, поправљао је и дотеривао н језпк н текст н „правоснс“, п тако је иостала позната трновска реФорма књпга, чпјн одсев пмамо н у нашпм ресавскпм писарима, ресавском ипсању, кад је хришћапска п братска Србија умела примати н пазитп бугарске учене бегунце, што не шћаху подносптп турскога зулума, волећи своје знање употребптп у слободи, у окрнљу такога нобожпога, мудрога н витешкога господнна, какав беше врлн син Лазарев, деспот СтеФан, Внсокп, како га је запамтио народ наш. — У оној трновској реФорми већ ннје бпло правплних одношаја п њнхова попмања : местимпце се враћа на старп начнн : н п и разликује, и ако их у говору не разликоваху, ћ меште ја после л, м, н, после непч. ч, ж, ш н груне цј, п ако има често и а; уио-