Delo, Apr 01, 1894, page 113

iOG Д E Л 0 ту, с којом ће се од сад имати рачунати као са нечим што већ постоји, и номаже му тиме да учини први корак ка метн. који се увек мора учинити, без обзира на то да ли ћемо доцније усиетп да стигнемо на мету или не. Једном речју, она бар прави човека боллш од његових дела. А то је већ велика добмт. llo књижевност би очевидно било погрешно сматрати само ка<ј средство за васпитање или као студнју ; далеко од тога. Њена поетска, идеална, осећајна страиа, исто су нам тако потребне и корисне. Човеку је с вромена на време потребна једпа извесиа сума пријатиих емоција, потребно му je мало поезије п идеална живота. Свакидашњи је живот сув, прозаичан, мучан, досадан, пун брига, пун неделикатних ствари, пун непрепоручљивих компромиса. Дође тренутак кад осећај затражи своје, душа пожели да дане, да поживи мало у ведријим и светлијим СФерама, у којима нема сенке, ни лицу наличја ; и свакоме се човеку ирохте да но отирављеним сувопарним дужностнма, иде мало у плаветнило. Он је иун жеља, чежњи и жудњи, које на жалост не могу да се испуне нн од честн у животу; није свакоме дато да проживп свој роман, свој властпти ромаи, на овој земљи, и ако је у сваком човеку жеља да га проживп. Зато, кад не може да га нађе у животу, он ће га тражити на други начпн, у ноезији, у својим сновима, у фикцији. И он се са својим жељама занима, милује их, негује пх, и за све врсме док се са њима бавн у својој машти,. кија му пх испуњава, оне су као да су и остварене, п уживање је у њима као да није уображено, можда још потпунпје, свакојако чистије, можда и веће, иочем је могуће да је, код жеља, задовољство у жељи, кад већ и онако није у остварењу. Славнп часови унутрашњег живота ироводе се у таквом душевном расиоложењу. Контемплација, живот у машти, може да откупи многе горке часове, са којима је наша судбина често врло издашна.* II они, код којих такав одмор н отшгета изгледају најмање потребпи, код којих ни по чему не можете Лихтенбе, г, који широј публици није никад до знања дошао, један од оних писаца које посвећенн ћутке предају један другом у завештај, прича о себи, како је „често, по читаве сате лутао маштом за свакојаким Фантазијама,11 и додаје, „да без тога лечења Фантазијама, које је најчешће употребљавао у време кад се и у бањама вода није, не би тако дуго живео.“