Delo, Apr 01, 1894, page 112

0 КЊИЖЕНОСТИ 105 Књижевност у опште васпптава људску осетљивот том својом осећајном страном Услуга једна. господ ј,*од неоцењпве вредностп. Данас код људи, осетљивост, моћ снмпатије, нису још довољно развијене ; хоћу да кажем, да ioin нису дошле до степена на коме ће датп сву корист коју од њих ишчекујемо. У свакндашњем жпвоту, који је пун борбе, иун себичности и немилостивог такмнчења, човек нема увек нрилнке да негује своје срце, нежна осећања п симпатичне емоцнје. Жнвот је суров ; у таквој борбн, бар за тренутак, надвлађују јачп и тврђп. Особине које се у њој развпјају нмсу само осетљивост п симпатија. Међу тим, то су особине које на крају треба да превладају ; ако ншта, оне имају да реше «данашње днсонанцпје у хармоничан акорд)}, п да донесу са собом културу, цнвплпзацију, да створе једно друштво, у коме се л.удп неће впше клати као вуци међу собом ; јер то је данас у главном стање у коме се онп још налазе, у иркос свпма матернјалним наирецима н механичкпм проналасцима њнховпм. Отуда све што помаже да се те особине одгаје и појачају, важно је више свега ; н књпжевност на једном од првих места Јер она утиче непосредпо на срце, будп благороднпје жудње, даје племенптија осећања, п ако пишта впше. бар усађује клицу у човеку, која ће у добром земљишту п под добрим условима избнтп, успеватп, развнти се. п уродитп одличним плодом. II кад нема непосредна утицаја, и са жељом за лепим н добрпм ие да човеку у псто време п нотребну снагу да одмах учини оно за чпм ie почео тежити, она бар јаку жељу створи у њему, која је сад ма.го уирављају еамо интелектуалнм разлозц; да Сш ови последњи били од утицаја, треба да буду појачани непосредним или иосредним апеловањем на осећање.14 — У Гл. XXVI (National Eđueation): »Будикоја корист која се може постићи васпитањем, мора бити постигнута васпитањем ире емоционалним но иерцептивним. ЛГесто да учините да деца (Спенсер говори овде о деци, али то исто вреди и за људе) разумеју да је једна ствар доб, а, а друга рђава, вп учините да о а осете да је то тако; ако учините да се врлнна со.ги, а порок мр-ш ако племениту жудгоу пробудите, а ниску угушите; ако оживгтс оееИање које је пре тога било успавано ; ако учпнпте да снмиатичан имаулс надјача себичне ; ако, укратко, ви пропзведете душевно стање у којем lie добро понашање бити upnpojHo, сионтано, инстинктивно (Спенсер подвлачи све те речп', вп можете учинити нешто добра. Али то се не може постнћи ни учењем катехизама на изуст, ни учењем моралних кодекса. Једино честим буђењем нодобних емои,ија може се карактер изменити. Чисте ндеје примљене интелектом, не наилазећи на одговор изнутра, немајући ту ннкаква корена, остају са свим без утицаја на владање, и заборављају се брзо...“