Delo

516 Д Е Л 0 (Ма шта имали да покајете, у Енглеској нисте ни за што криви; није Јелисавета, није енглески иарламенат Ваш судија. Сила је то, што Вас овде држи I 4) Она врло добро зна да је поменути закон за њу нарочито донесен, да је уништп, да у суду до душе има часних људи Docli sie sind Protestanten, Eiferer Fiir Eng'lands Wohl, und sprechen iiber micli, Die Konigin von Schottland, die Papstin ! (али они су протестанти, поборници добра Енглеске, u суде мени, краљицп шотској, оданој иапп). Исто тако она зна, да сва t;i радња није по енглеским законима, јер Verordnet ist im englischen Gesetz Dass jeder Angeklagte durcli Geschveorene Лгоп Seinesg'leichen soll gerichtet werden Wer im Committee ist Meinesgleichen ? Nur Konige sind meine Peers ? п да Ein Reichsschlnss durchgegangen, der befiehlt, Den Klager dem Beklagten vorzustellen (наређено je у закону енглеском, да свакога оптуженога суде поротници њему равни. Које у одбору мени раван ? Само су краљеви мени равни. . . . Државна има одлуку, која налаже, да се тужилац суочи с туженим). Са свих ових разлога нада се она, да ће на састанку све то лепо раз.тожити својој сестри и да ће једва једном доћи до своје слободе. II када на послетку једва једном долази до састанка, опомпње се свих неправда. штоихје претрпела, распламти се у њој гнев и понос, и једва је у стању да се прибере и да сачека састанак. Са речнма Falir hin. olmmaclit'o'er Stolz der edlen Seele ! Icli vvill vergessen, wer ich bin und was Icli litt; ich vvill vor ihr mi h niedervverfen, Die mich in diese Sckmach herunterstiess (Даље, тп немоћни поносе племените душе ! Хоћу да заборавим, ко сам и шта сам претрпела; хоћу да се бацим иред њу, која ме је гурнула у ову срамоту III4) савлађује свој праведни гнев, пада пред Јелисавету, и са свим ионизно моли хладну и неосетљиву. Њене мо.тбе наилазе на хладне прекоре, у њој се ускомеша крв; њено дражено осећање части све се више