Delo

518 Д Е Л 0 Das Argste weiss die AVclt von mir, und ieh Kann sagen, ich bin besser als mein Rnf Weli Euch, wenn sie von Euren Thaten einst Den Ehrenmantel zieht womit Ihr gleissend Die wilde Glut verstohlner Liiste deckt. Nicht Ehrbarkeit haht Ihr von Eurer Mutter Geerht! (Грешила сам људски, младалачки. Сила ме је завела, нисам то тајила ни црикривала, лажнп сјај презирала сам с краљевСКИМ слободоумљем. Hajrope зна свет о менн, и Morv рећи, да сам боља него ли мој глас. Тешко Вама, ако Вам са Ваших дела свет једном скине часни огртач, којнм притворно покривате бесни жар тајних пожуда. Нисте Ви часност од Ваше матере наследили!). Овим је пак решена и њена судбина. а она то и сама осећа говорећк: 8Не gelit in TVuth ! Sie tragt den Tod im Herzen (Оде c гневом! Носи смрт у срцу III 5). Али она се осећа са свим добро, осећа се као иобедница и Јелисавету као побеђену а то осећа у толико више, што је све то изрекла пред њиховим заједничким милосником Лестером. Њено убеђење, да јој је сад извесна смрт, поколеба се још једном новом надом. Појављује се нов покушај за њено ослобо1)ење. Мортимер, верски Фанатпк, j завери са још дванаест младпћа, улева јој наду, да ће је ослободити још исте ноћи и она нде оиет пуна наде у свој затвор. Али покушај убиства, што га је међу тим безуспешно изврншо на Јелисавету један од завереника (Соваж). спречава и овај покушај спасења. пошго Мортимер услед тога умире у корист гроФа Лестера. У место спасплаца долазе јој гласници, који јој јављају да је потписана смртна пресуда, а одмах и изврпшоци наређенога убпјства. Она све саслуша без речи бола, без знака страха. теши очајну послугу и исповеда се са највећом прпсебношћу па прима свето причешће. Поред већ наведенога призора свађе овај је призор псповеети један од највеличанственнјих у поезији Шплеровој, оснивајући се дхбоко на душу љхдскс. Како ie пуно еФекта и како потреса признање :