Delo

ШИЛЕРОВЕ ДРАМЕ 519 Von neid’schen Hasse \var mein Herz erfiillt Und Rachgedanken tohten in dem Busen! Vergehimg' liofft' ich Simderin von Gott Und konnte nicht der Gegirerin verg’ehen. C O ! ••••••• ••••■• Ach nicht dnrcli H a s s allein, durcli stind'ge L i e i) e Nocli mehr hah’ ich das hiichste Gut heieidigt o Das eitle Herz ward zu dem Mann gezogen, Der treulos micli verlassen und hetrogen! Den Konig rneinen Gatten liess ich morden Und dem Verfiilirer schenkt’ ich Herz und Hand ! Streng hiisst' icli's ah mit allen Kirchenstrafen Docli in der Seele \vill der Wurm nicht schlafen (Срце моје било je исиуњено завидљивом мржњом а мисли о освети испуњавале су моје груди! Опроштају сам се ја грешница надала од Бога и само нисам могла опростити противници... Ах, не само мржњом, већ још више грешном љубављу огрешила сам се о највеће добро. Таште срце било се занело за човеком, којн ме је невернички напустио и преварио! Краља мога супруга дала сам убити а заводнику поклонила сам срце и руку! Тешко бих то покајала свима црквеним казнама, али у душн неће да мирује црв V 7). После више пута поновљенога тврђења (свесна казне, којом света црква прети грешној души) да није имала нпкаква уде.ла у Бебннгтнову и Перпјеву покушају велеиздаје, радп које је осуђена на смрт, пде мирно на губилиште уверена да „ме Бог удостојава ове незаслужене смрти, да бих покајала ранији тешкп крвни грехА У особп Маријиној сгворио је Шилер особу која у драми до душе не ради врло много (пошто главна радња и лежи пре саме драме), али која је врло осетљива, која своје раније грехе плаћа смрћу. која је у младосги имала слабе али ипак људске стране, све своје погрешке пстински жали и која у самообмани, да још може бити спасења, све б.лиже иде смрти. Она је крпва и заслужује смрт, али не из оних узрока, с којих овде у драми, те јој се тако чини неправда, и заслужује наше саучешће, као што га у самоме комаду представља племенити стараи Шрусбери.