Delo

ШИЛЕРОВЕ ДРАМЕ 521 Von meinem Reelite iiberzeng’ icli Niemand, So muss ich Soro-e trag-en, dass mein Antlieil An Ilirem Tod in ew’gem Zweifel hleibe Bei solchen Thaten doppelter Gestalt Giebt’s keinen Schutz als in der Dunkelheit (Хтела сам да пустим законе да раде, да бих своју руку сачувала чисту од крви. Пресуда је изречена. Шта сам тиме добила? Треба да се изврши. Мортимере! А ја морам да наредим извршење Мене he увек погодпти мржља због тога дела. Морам га признати, а не могу да спасем привидност.... 0 моме ираву не уверих никога, те се морам постарати, да моје учешће у њеној смрти остане за навек у сумњи. Код таквих дела двојнога облика нема бољега заклона но што је мрак). II кад јој овај то обећава учинити (наравно лажно) речима: Die Hanđ will ich dir leihen; rette du Den Namen wie du kannst (Руку ћу ти за то позајмити; спаси име како можеш), тек онда на нављивање Шрусберија и Лестра чини по вољн Марпји и обећава састанак, на који пак иде у напред спремна, да ни мало не одступи од утврђенога решења. Састанак за њу дакле и нема оне намере, коју мисле да постигну Марија, Лестер и Шрусбери: она иде на састанак само да се покаже великодушна, а да се руга и презире, чак да супарницу види у прашини пред собом. Из овога састанка пзлази као побеђена, што врло добро и осећа Sie fflaubt ich zu erniedrigen und war Icli selber ihres Spottes Ziel Шу сам мнслила да понизпм и била сам сама мета њеног ру гања IV 5). После безуспешнога атентата на њу, иште народ главу Марпјину, алп Јелисавета, препредена мудрица, боји се гласа истога народа, пошто би му испунила жељу н тек после зрелога размишљања (IV 10) потписује смртну пресуду највнше дражена супарништвом. Овупресуду предаје секретару Дејвисну без тачне заповести о њој само с речима „Thut was Eures Amtes ist“ (Чпните, што Вам је дужност), да би доцније кривицу због извршења смртне пресуде могла скинути са себе и