Delo

562 Д Е Л 0 А невини ччталац страшљиво узднже очи евоје ki господину приповедачу. Божји син је васкрсавао мртие (то канда н Монтепен чинн). али ова чуда није чпнпо. Тешко грешннцИма! II ја са.м, да се кривци казне. Шта ће аоштен човек на челу csoje општине? II није ли зар срамота да добар домаћин буде кнез општински?' Али нека јеи грех велики, казна је немилогфдна. II Богу се каткад растужи, приповедачу нпкад. Његова камџиЈа увек пуца. Сиромах Јевта вучен је ио разврату, мрцварен, мучен. Ушнрпцавали су му клице свих седам (илн не знам колико) тешких грехова, за које се после и у накао пде. Ја бпх то краће свршио Чим Јевга помисли на кнежевско звање, ја бих пустио гром да га убије. А и на што је гром, ако не за грешнике? А могла би се механа запалити (па п Јеца да изгори). Прнча бп била мања а читалац мирнији. Па н сиромах Јевта могао би се лакше обрачунати тамо горе, јер и сам Бог разликује намеру од дела. Ја бих само два питања. ПГга би било, кад ио савету г. Маркбвнћа нн један иоштен човек не би пожелео општпнско часнпшгво ? II друго. За што остави у животу друге неваљалце, а Јевгу уби. Ако не вал>а иожелеги старешинство, горијегрех извојевати га. А кнез Тоша оста жпв и здрав! Рекох о тенденцијп а заборавих уметност. Ко њу тражи, нека не завирује у ову књпгу. Јурећи за моралисањем писац је одагнао умстност. Све је у нричи намештено да иоплаши кандидате. То је застрашујућа панорама, а од њих нека се не очекује добит за белетристику ни служба естетнцп. Ако ко што добнје, то ће бити полицнја. Матица Сриска иохитала је да не изостане иза наше Академије. Њој хвала на овој књижицн у пме свпх, који не мисле никад бити општински председннцц. Ј. Прод. Радован, KoiuijtuR: Узроци преиорођају књи‘/Кевне крптпке. Студија IIз Француске књижевности. Београд. Државна Штамнарија Краљевине Србије. 1894. Стр 83. Цена 1-50 иди 70 новч Постоји једна конвенцпја, најнезгодннја можда од свнју, којих се књижевност придржава. Мислпм на цитирање. Ја не волим спортове^ а ово ми јако лпчи на лов. Пиецима се, наравно, задовољава амбиција. Изгледа човек сам себи већн, кад се окружно гомилом страннх аутора. За читаоца је ипак тешко примитн тај намег. Тешко је и онда, кад сета сјајна кавалкада уловљених велпчина јавља природно, прпкупљена