Delo

КРИТНКА II БНБЛНОГРАФПЈА 563 огромном сиагом духа немирног, незадовољног н ратнпчког: духа, који и сувише тежи нагомилању чпњеница шареннлу закључака п доказа. Замислите сад ту ретко оригиналну делатнос-т замењену проетом имитацијом, једним скоро баналним начином књижевне рекламе. Што је код великих духова канриз, у обичних је књижевно занатисање, ус-тупак јавном мњењу. Бнтп учен, нлодан ндејама, не значи много — свет то хладније прима. Алп симулнратп дубока зналца : иросути пред очн лајичке масу узајмљенпх речп : гомилатп сјајна имена : подсмеватн се с Волтером п Раблеом : уздисати са Русоом и Жан-Полом : расправљатп академски са Сен Бевом и Теном : ићи раме уз раме са далекпм оцнма научним .. . све то успаљује амбнцију н гони руку на иозајмицу Је лн све то иотробно ? Погледајте дела — разуме се добра — без шарене групе разноврсннх аутора, где су идеје потпунце развијене слободно и одмерено. Ннкакве оскуднце у елементнма! Све је ту налик на хемиско једињење а не на механичку смесу. Делови су хармонично расиоређени, облици нравнлно изведени, разлагања убедлшва. Господар је све сам урадио, с планом, по свом укусу п жељп Ннгде трага од најамничкпх руку, тако често оелобођених контроле господареве. Дела оптерећена цитатима лнче антнкварницама. II овде и тамо ппсцн разних времена, народа школа п табора, састављени без њихове воље. ранжирани туђом руком : велпкан са медпокритетом, моралиста са раскалашним кроничарем. скептик с ентузијастом, Формалпста са алватним ннсцем. II овде н тамо нема целпне : цптати пзвађени самоволшо а књиге кад кад у пола иогубљене, обоје од слабе користи читаоцу и купцу. Чптава чета иисаца у оваким делима говорн вам разним тоном и речитошћу: адвокатише за п иротив као у каквом судском нроцесу. Вашем мншљењу натурају се гогове Форме : облећу вам око главе низовн туђих реФлекеија, час нежних а час опорих. Ви бнсте похитали до писца, ставнли бисте у покрет вашу посматрачку моћ. расуђивање, уображење, иредвиђање. . . Све тако красне духовне радље. Али вас одмах еусреће спремљеиа војска, обасипа вас ватром, заеењује очн п вн npojyрите спуштених трепавнца кроз сву ту учену напаст, да уморни исплнвате на крај. са једним ускликом искрене радостн. Хоћете лн да вндите незгоде оваког посла ? Прво — ту се ауторитет идеја замењује аугоритетом нмена и аФОризама. Читалац у писцу не внди учигеља жељног да ноучи, већ књижевног кицоша, којн би. да се на њ обраћају погледи. Крптеријум вредности ннје више истина: тежи се за нарадом. Тиме се уводи књижевни нарламентарнзам : ваља примнти назоре уз које је већина аутора, То је нолитпка застрашивања: прети се през}»ењем п багателпсањем ономе. ко се усудн иротивречитн одабраном скупу мпс-лилаца. Пмају ту штете и аутори. Многп од њих има по неку слабу страну. Прн цитпрању може се на њу набасати. II највећи духови органпзују се