Delo

II Е Л А Г Р А 65 После тога др. Најсер је продужмо c-BOje студпје п у Румунпји о нстој болести. Као плод свога проучавања п свога рада, др. Најсер је одмах идуће 1887 године наппсао књнжицу под насловом : ((Полагра у Аустријн и Румунији.® Др. Најсер је доцније био лични лекар садањег бугарског кнеза једно кратко време, а данас је редовни проФесор на бечком медицинском Факултегу, на место свога проФесора и учитеља, покојног Бамбергера. По народности Најсер је Пољак, и врло добар познаник и пријатељ свију наших млађих другова лекара. Мој пријатељ н друг др. Дамњановпћ, са којим данас заједно радим, пре неки дан, кад сам му саопштио моју намеру да пишем о пелагри, изненадп ме нзјавом и потврдом : како је др. Најсер у впше прилика опомињао Србе, медицннаре п лекаре, да. по повратку у отаџбину, обрате своју пажњу пелагри, јер да је, по његовом уверењу, код нас, у Србији, мора бити. Изгледа као да пелагра у нас чека каквог Најсера да дође, да нам отворн очн. јер ми је сами не можемо да нађемо, да видимо и да упознамо... И у четвртом годишњем санптетском извештају, за годину 1882, нема више ни речи ни помена о пелагрн. Као да је у нас све здраво и весело. Она четпри случаја из прве две годпне са свим су заборављена. Пелагра је отишла, одакле је и дошла, преко пустих поља и планина. У ова четири годшнња санитетска извешћа. толико су се нсцрпли и окружни лекари и^наш санитет, да су, већ после првог пзвешћа, особито од како је оно не само у новинама објављено него и прештампано, настала махом гола и на памет писана понављања једног те истог све до данашњега дана. Од тога доба. а особито од како је престао и једини лекарскн службенм лист «Народно Здравље” ништа се више нема да прочпта, иишта се више не може да сазна у ширем кругу по нашој лекарској струци. — Као да, код нас само, н није нужно, да је лекар и писмен човек

Ето тако је то, те је пелагра у Србији нова болест, те је н дан дањи од лекара остала неопажена, неописана, непроуДЕДО II О