Delo

64 Д Е Л 0 II 1880 године здравље је у Србији посматрано на наочаре, кроз прозоре топлих соба и канцеларија, а о њему извештавано и писано са мекнх и удобних Фотеља. Да је збиља тако, то нам потврђује и трећи годишњи санитетски извештај начелника санитета, за годину 1881. По том пзвештају у овој години није било у свој земљи ни једног случаја пелагре, и ако се по признању окружних лекара, маса нашег народа, н то махом сиротпња храни кукурузом. Овакав годишњи санитегски извештај најбоље иде у прилог ономе прекору, који се све више и више упућује нашим лекарима: да је њнма управ највише стало до лекарских сведоџаба, секција и каламљена — послова са сигурпом наплатом и приходом; а посматрање, лечење и сузбијање општих, народних болести, да им је слаба брига, као и све оно што раде по својој дужности и службн а о својој плати као чиновнпци и лекари. Онај оншти немар и нерад, који се зацарио по свим струкама и по свим државним посленицима, овладао је и лекарима и захвата све више и више маха. Никада се на државним пословима није тако мало радило као у наше доба. И то као да је нека зараза своје врсте, само што још чека на доктора, који ће не само да је визитира и констатује, већ који ће отпочети и да је радикално лечи. И симптоми и објективне промене на друштвеном телу тако су већ јасне и исказане, да их треба само још огласити и у ред довести. Вара се свако који мисли да овакав живот и овакав рад. нема никакве свезе са пелагром. Ако он доводи до беде, до немаштине и сиротиње, онда он доводи неумптно и поуздано и до опе болести која, као ни једна друга, с правом носи име «mal della miseria” и која се само под таквим приликама и погодбама јавља свуда онде, где се народ хранп не само пројом већ и мамаљугом, као што је то случај и код нас у Србији. Међу тим то, што не може да падне иа памет н у очи нама, синовима ове земље и лекарима, то је давно обратило на се пажњу страних мислилаца и лекара Аустријско министарство просвете и црквенпх послова 1886 год. изаслало је Бамбергеровог асистента, др. Најсера, да у аустријском Фрнјулу на лицу места проучи болест пелагру. То је у оном крају, где и словенског живља има у великом 6pojjr