Delo

406 Д Е Л 0 ПроФесор узеде лампу, да пробудн Аврама, и да му штоје могућно блаже саопшти, да је изгубио матер. Девојке нису впше легале. та оне не би могле спаватн ; чекале су с нестрпљењем да зора с-ване те да могу да оду међ људе и рашире новост, међу тим су наложпле пећи u пиле каву ! Аврам је у сну оназио. да је код њега наложено, и тако му се учини због тога, да је скоро време за школу. Кад га с-ад отац пробудп, подиже се н помнслп да се успавао. „Је лн осам часова ?“ „Не, дете моје, нема внше од шесг часова. Будн јунак, Авраме, и моли се Богу, да ти да снаге.јер с-мо обојнца ноћас претрпелп великп губитак. Твоја се мати нзненада разболе —“ „Је лп умр’ла матн ?“ узвикну Аврам очајнпчки u зграби оца. „Буди миран сине ; вндиш. да сам ја миран: ти мораш да ноднесеш као човек, макар да си млад. А .јест, Бог нас је обојпцу ставпо на тежак испит : твоја се мати ноћас изненада разболе — капља, коју није могла отклонитп никака људска сила п сад — сад јој је добро, а мп смо обојица самн.“ Аврам још није могао да дође себи ; машп се хаљина, гоњен нечпм да устане и да оде матери. „Немој, Авраме, лежи мирно, још је рано, а нмаћеш доста времена за жаљење, бедни снне.“ „Али, оче, оче, је лп баш пстнна ?“ узвпкну Аврам јако јецајући и леже у јастуке. Дуго је седео отац поред његове постеље и миловао га. А кад плач полагано попустн, подиже се он : „Лезп још, док не сване, Авраме, или докле хоћеш : овпх дана не ћеш у школу, а ја ћу одмах опет доћп до тебе.“ Авраму је било просто немогућно, да појмп, да је мати ум’рла, баш умр’ла — „умр’ла“, понављаше полугласно. Седео је усправљено на постељи и гледао у црвену тачку на пећи, докле га илач опет не снађе, те леже п јецаше — добро је с-амо бнло, што не мора у школу. н тако је плакао док не заспа а сиавао је дуго. Кад год је бно већ ту да се пробуди, осећао је, да га нешто тешко очекује: алн помисао да неће у школу иотискивао га је. Тек у јсданаест часова устаде. Донели су му доручак још док је спавао: али није могао ништа да окуси, био је као оннјен. На послетку пзнђе из своје собе п хтео је преко уског ходника у собу родитеља; али врата су бнла закључана п морао је да прође другнм путем кроз кухињу. Јако се изненади, кад нађе у иоелу куварпцу, која је обично кувала, кад има друштва, а на огњишту стајао је велики лонац са чорбом од меса, којн je врио. Аврам прође кроз намсштену собу тс да дође v собу за снавање, а тамо вндс госнођу Бенцен п многе даме, које је познавао: оне су све биле у прно обучеис, а по столовима н столицама бпло је разбацано много белог рубља ; свуда сс осећао мприс од мошуса. Није никако могао