Delo

0 Т Р 0 в 407 да се освести, док не дође до поетел>е матсрине. На њој је лежала она сад је внде. „Мати“ рече са свнм полагано : „мати“, понови .јаче. Тада му се учинн. као да xohe да се угуши, од једном разумеде неумољнву смрт, п не могаде плакати. Отац уђе полагано п рсче му : „Авраме нас двојица треба сада да смо заједно: она је свршила, види како мирно лежи.‘* По том га нежно изведе из собе. ^ кућн је владало неко благо расположење и тихо, притајено пословање ■ беле завесе ваљало је што пре повешати, а велика кућа имала је много прозора на две улице. Само у ироФесорову собу за рад није нико смео ућн. Тамо јс побегао Аврам. Отац је ппсао телеграме, заустављао се по кад кад п уздисао. Аврам је гледао у дворнште, где је ромињала јесења киша. ПроФесора узнемпри један бледи, тихн човек, позпвач на погреб, кога је Аврам познавао, н док су они разговарали, увуче се он опет у собу за спавање. Ту је седео и гледао у матер. скоро ннје илакао, већ ее загледао као узет у милс му црте лица, у које ннје могао унети никака иокрета. Да ли се остали нису могли преварити'? Кад бп се она сад њему окренула и рекла: „Авраме, ја нисам умрла.“ Отац дође и нађе га овде : рече му нешто, иа га опет пзведе из собе. ИроФесор у проласку дошану неколико речи лепој женицп полнциског комесара и на скоро затим замоли она као сасвим случајно али joj Аврам опазпо намеру : „Ах, молнм те, оди амо и придржи чврето стеиенпце Авраме, па мп пружи чиоде, које ћс ми требати.“ Стајала је на стубама и прнкачивала завесе. Аврам јој је иомагао и даме се надметаху међу собом, која ће да га забави и обасипаху га иохвалама, како је вешт и окретан. Тако прође дан до подне. Сад појми Аврам и то. зашто је ту куварица, јер у сали је био велнкп сто постављен и свс те помагачице даме требале су да једу. Аврам је добно обнчно место, али кад се осврте и впде да госпођа Бенцен седи норед њега нспред чиније и дели чорбу, бризну у гласан плач н устаде од стола. II тек тада се разрешн бол н разли се иреко њега као море — највећи п најгорчи бол. за који немаутехе у тако младом српу—најснлннји дечји бол, за којн мпсле одрасли, да тако брзо пшчезава, јер на њ брзо зарасту толнке друге ствари. Алн овај се бол таложи на дно са горчином који се никако не одмара, као ни једна друга, п у свему шго доцннје може нарасти у неком срцу клица је овога светога бола. Жнвот п време могу иолагано преклонити и променити: алн ће увек остати јсдан заједннчки знак, једно заједничко боно место оннма, који су баш толико бплн одрасли, •да су моглн разумети н тррети, те да морају да почну са најтежим губитком — јединим, који се никада не може накнадитн.