Delo

408 Д Е Л 0 ТРИНАЕСТА ГЛ АВА Аврам је с почетка јако жалио за мајком н тешко му ]е било без ње. Зима му је прошла мирно н по нско вече нреседео је у празној собн у куту поред пећи u илакао. Али отац се од сваке руке заузимао око сина, забављао се с њим, шетао н нудио га. да позива к себи Броха u друге иријатеље, кад год хоће. У опште свн су му указивали срдачно саучешће; цео град је учесгвовао у тузи једнога дечка, који је остао без матере, и ако су врло многи у тишини и у иоверљивим часовима били мишљења, да j'e можда боље п немати матере него имати онаку матер, као што је била Бенке. Њена изиенадна смрт био је ирнмер, крји је уздрмао све, и многп иђаху у цркву, који нрсђе за дуго нису ишли, те да чују како свештеник нроноведа о неиокорној, коју је усред њенпх грехова одазвала смрт из њене уиорности. ПрОФесор Левдал сеђаше на својој столици у цркви и слушаше са жалосним изразом на лепом лицу и ирекрштеним рукама. Аврам је седео иоред њега и скрнвао главу испрсд свих очију, које на њ иогледаху. Није знао, шта да мисли о својој матери. Али чешће му дође мисао, да сад она из јутра на дан конФирмације не ће доћи к њему, да га саслуша. Могао је јасно да представн, како би она са оним нензбежним очима ушла у собу — шта бн могао он да одговори'? Ну сад нема те бриге; стидео се, што му је та мисао стварала неко олакшање: али није могао ништа ироменити. ПрОФесора, који јс u до сада био врло омиљен, сад су Формално ноштовали. Од уста до уста ишли су опшнрни извештајн о оној страшној ноћи, кад се он иробудио п нашао жену у самртним мукама, н свима је било мило, игго он мушки сноси гугу н на тако дирљпв начин тражи утехе у религији. Али шта је Венке последње вечерн радила и где је била, то јс било тачно испитано. Госпођа полициског комесара могла је на скоро да тачно извести, да је била код Мортмана — наравно само кратко врсме ; али десет минута могу да буду двадесет, кад се мало растегну. А иоврх тога — свакојако много се може наговорити за кратко време Мортман је нстс вечсри отпутовао у Берген. Питање — главно је нитање било. где је Бенке бпла тако после девет па до после једанаест часова. То је бнло најгоре; лађа за Берген отишла је тек око по ноћн. Али како госпођа Бит тако п госпођа Бснцен морале су признати, да знају, са свим поуздано знају — јер су се обе известилс о том — како је ироФесорка то вече ировсла код тако зване госпође Готвалд, коју је по кад кад посећпвала — га ирОФесорка се увек држала људи, којп нпсу били на најбољем гласу. То сс укрстило са комбинацијама госпође полнцајке н учннпло крај исиитивању. Госпођа је Готвалд још додала, да се прОФесорка цело вече рђаво осећала. Али у стварп госнођа je Готвалд доцкан у всче бнла на гробу евога Марија и кад се враћала у град видела је ироФесорку код иоследњег Фењера то лнце не бн могла никад заборавитн. Али кад су сутра дан дошли