Delo

о т р i) в 109 гласови, поче госпођа Готвалд да разумсва целу ствар илн да слути н растурп малу лаж о посстн ироФосоркнпој. Та ироФССОЈжа tje бпла једпна, чијс tje прцјатељство бпло искрено 'за љу н inije ју тпштало. па онда она је и Аврамова матп ! Само отуда није бнло никаког гласа о правом стању ствари, пгго нпко нпје дошао на ту мисао ; то је бпло нсчувено. A како су профссор и доктор Бенцен, слушкнње п госпбђа Готвалд нотпуно ноуздано говорплп, ннје бнло ннкаквог новода за сумњу. Иначс бн била права елава за сва нобожна срца са брзнм смелпм језнцнма, кад би моглп најгоре онтужбе да излију на главу невсрнпце, која сс дружнла са слободнпм мислноцнма н није ннкада ншла у цркву. Алн за њом сс, Богу хвала, може п иначе што шта рећн, и госпођа нроФС-сорка добн дугачак посмртнн сппс. у ком нпшта не би заборављено. Тс свс ствари тако су нануннле ваздух, да је и Аврам морао впшс иута да то опази. На скоро се бојао да спомене матер н тпм би нарушена његова жалост, ајош уз то пшаоје свештенику н два нут неде.вно, а тако и недељом, бавно се о религнјн. С њпм се пзвршпла потпуна иромсна, па чак и ректор морао јс иризнатп да је Аврам Левдал такав учснпк с којим сс школа у сваком ногледу можс поноснтп. Ирошла га је сва зловоља ирема њему: сви су наставннцп одавно заборавилн догађај са Марпјем. Мнрно п понизно провлачпо се кроз школу поред Ханса Броха и свп су били мншљења. да је он тако нсто ваљан као н овај. Само међу врло поверљивнм пријатељима био је Аврам старп — још горп но пређе: и нс ирође много месеца иосле матернне смртн, а он јс опет бпо среднште кругу. Свн су бплп с њпм задовољнп, нарочито ирота Снаре. Ако је у иочетку био рђаво расилложен нрема том младићу, сад ic осећао неку особиту љубав према њему. То је био дечко по љоговој вољп, миран, скроман, добро васпнтан, упозиат са хрншћаиством као мало ко, а прн томје имао ретку моћ схватања. „Он мора свакојако учпти богословију, он н.ма нообично бнстру гдаву“, говорно tjc нрота чесго нроФССОру. „То ћемо оставпги благом Богу“, одговарао бп тада оиај. Његово jc нскрено мишљење бнло, да богословпја ннје за његовог сина. А прота се тако заузнмао око Аврама. да му је позајмљнвао књпге и позивао ia себи. Са нсобичиим осећањнма улазио је Аврам у кућу, која је ii[)c мање од две годпне скривала нредмет његових најтоплпјпх жеља и чијнм је прозорнма слао толике заљубљене иогледе. Бпла jc гу још чигава гомила неудатнх ћерн: његова пређашња љубав билаје друга ћерка, која је од прплпке годнну дана удата за једног тслеграФисту н крја се у Фпгури н лицу много променнла, кад jy je Аврам ноново видео. IБсгов се вилннски двор разрушио. Рнтерско доба са всрннм Маријсм пспод руке учпнпло му се сад смешно н стндсо га cc: п сутра дан Брох се ваљао од смеха, кад је Аврам причао друговнма о посегп код ироте и своју пређашњу драгу представно као „групу“. ДЕЛО III 27