Delo

Међу тпм се приближавао Ускрс и дан конФирмацпје : јежио се због тога, као због неиријатне стварн, крја се мора учннити али од које човек има користи. ПроФесор је врло озбиљно узимао конФирмацију свога сина. У усамљеној кући и у сред многих мисли и успомена. које га мучаху, била му је иотреба, да може што је могућно нре на свога снна да гледа као на одраслог. Горе на првом с-прату намештена је u уређена соба са алковнама за Аврама, и отац је хтео но што по то. да он на конФирмацију дође са Фраком. То вшие ннје био обичај : конФирманди су сад били тако млади и мали, да су имали кратак капут. Аврам није радо хтео да прави изузетак од тога, јер се с-тидео. Алн му проФесор представи како је он старији него обични конФирманди и сем тога пзгледа много развијеннји и одрасннји. Аврам је морао нопустити а унраво није имао противу Фрака шта да наведе. нарочпто што је требало да нонесе и златан часовник са ланцем. А проФесор је чак и иа то мислио. да ће му скоро дати допуштења, да код куће пунш. Алн из јутра на дан саме конФирмацпје сањаше Аврам, мало пре но што се нробудио, да се врата полагано отворише и његова мати уђе, са свим онако као што је он често замишљао. Он устаде. клонуо и уплашен. Са цркве је звоннло ирви пут: с-ад му је вал.ало тамо, ваљало да с-тоји горе.у реду, тако да га може видетн цела општнна, ваљало је да положп завег. А очи његове матере те очи, KOje су га скроз виделе, ишле су за њим, куд год је он ишао он пх осећаше — она је дошла, да чује његову ис-крену исповест. Да ли je могао сада да положи завет ? Прсд њим је рашнрен био фини новп капут са свиленом иоставом, коме се он толико радовао, а сад му постаде мрзак н гурну га на страну. Паде му на памет, какав је управо велнки значај везан за овај дан. Па како стоји он с тим ? Је лн као што треба снреман? Или зар му ниЈе на челу написано, да је недостојан ? Нретворнца н лажов. рекла би мати. Прота им је и јуче нре подне, кад су му донели новац, искрено ставно иа срце, да себе озбиљно иснптају п да се спреме за божје лнце. Аврам узе Свето Писмо п седе да га чита: тако се плашно, да је ивокотао зубима. Тада чу, да отац долази нз собе. Аврам скочн н навуче Фрак. ПрОФссор уђе потнуно обучен: имао је шпроку белу огрлнцу н сва трп ордена у потпуној величннп — у целом граду он их је имао највнше. „Добро јутро, снне! 1>ог нека благослови овај дан!“ Па му онда пружи велику кутнју, а Аврам не смеде да је отворн. „Отвори: то јс гвој часовнпк за конФирмацпју: узми га.“ Аврам отвори кутнју: у њој је био великн златан часовнпк са ланцем п медаљоном; отвојш и њега, али се нрн то.м нехотице трже. То су бнле нензбежне очн. које су га пратиле јутрос пза сна. „То је од гвоје нокојне матерец, рече проФесор дирљнво н нрнтиште га на прса. Аврам муцајућн захвали и мету часовнпк; сад је и каиут боље стајао. Аврам је бно висок н внтак, алн му лнце није бнло нотпуно разви-