Delo

0 Т Р 0 в 411 јено. нос сувише велики п лнце нечнсто. Али га проФесор поносно посматраше н кад угледа Св. Пнсмо на столу, куцну сина по рамену. „То је добро. Авраме; вндим, да ти узнмаш ствар озбил>но“. Ус-крс је падао прве половине апрнла н данас је бно први топлији дан са сунцем. Део је град био на ногама п црква иуна; многи су стајали на пољу, да впде кад долазе конФирманди. Неколнко одважних дечака дошло је већ у отвој»ено сивим летњим хаљинама са заокругљеним рукавнма н неизмерно широкнм нанталонама. које су бнле уско приппте уз обућу: али je бнло још рано доба године, у сенци је бнло хладно као лед. К цркви су нрнтицалн конФирманди пз свпју улнца: они су ишли напред. а ?а љима роднтељп п ио неколико браће н сес-тара. Девојке су имале глатко зачешљану косу, мале жуте вптине на рамену нрнкачене укосницама. и носиле су сиве илп црне мараме за огртање, са једним крајем спуштеним до краја хаљнне: са ускпм раменнма и танкнм стасом изгледале су као да су нзвађене нз воде. Неке од одлпчнијих имале су парнске шалове и долазиле на колима. Алн ако су девојке биле мале и с-нтне. дечаци еу изгледалн још и јаднијп у капутпћпма н блузама, којн су одостраг били иуни великих бора. н са великим капама, које су им падале на уши. Са еавијеним рукама на молитвеннку и очима уиртим на нове нипеле пшлн су благо и нобожно у пркву. као да је то за њнх ситннца да се одреку ђавола са •свп.м његовим пословнма н целим бићсм. Али то je баш добро било. што •се код одела рачунало на растење ; јер већ другога дана нзиђоше читави људи. II кад не бп човек био у цркви и чуо објашњење протино, како је дубока и темељна промена на њима нзвршена, мучно бн те нежне младпће онет иознао у гомили полупијаннх дечака. којп су дан после тога пунили улице, са ноносптнм тријумФом, да су прошли кроз иглене ушн. Подиже се жагор у гомнлп прсд црквом и у црквп, кад дође про Фесор Левдал са сином. Он се са свим друкчпје понашао но онн мали дечацн у блузама. Аврам је био скоро толнкн исти као н отац му, који ie Формално надсјајивао целу онштнну својом лепом мало проседом главом н трима орденима у великом Формату. Свети посао отпоче. Аврам је с-тојао горе. блпзу хора : овда онда погледао је на впше. алн та.т се сусретао са толиким очнма, да је одмах оиет сагнуо главу као н другп. Оне дсвојке што су стојале напред бпле •су бледе као мртвацн п скоро да падку од страха. да неће моћн да одговорс на ннтања иротина, У оба реда владала је велпка напрегнутост: алп овда онда по.мишљао је но који од Богу оданпх младића-. „та шта •сад смо већ дошлп дотле!“ Аврам нцјс осећао никаке велпке плашње од самог испнтивања, али је ипак био необпчно илашљнв. Оне сс нису одмицале од њега, те очп из сна: дрхтао јс од страха и није му давало никаке угехе што гледа на друге у дугачким редовнма .испред ссбс. Кад би сада један глас — иа прнмер глас као у његове