Delo

УСТЛВНА II ДРУШТВЕНО-ПОДПТИЧХА ПНТАЊА 451 Да је ово разлагаље паше основано, впдећемо мало доцније и на прнмерима које нам дају Енглеска п Амерпка. Према томе пптање је сад : па шта је онда обнародовање закона, за шта је оно потребно и чему оно служи ? Да се и за ово најпре обратимо старим мајсторима у праву, Римњанпма, и да вндпмо шта су онн разумевалн под обнародовањем закона. Рпмљани су овако деФинисали обнародовање закона: Publicatio est divulgatio legis et promulgationis, a то значи публикација плп обнародовање закона је распростпрање, ширење, закона и промулгације, т. ј. проглашења закона. Обнародовање закона није, дакле, објава закона, него шнрење, распростирање закона у народ и у нсто време ширење и расиростирање објаве, проглашења, закона. Римљани су, по томе, налазили да није довољно закон само у оиште објавити, промулговати, него да ту објаву треба још распрострети и раширпти у парод са самим законом, иа тек онда да настане његово извршнвање над грађанима, његова обавезност за њих. Да појмимо и разумемо како ваља ово, треба да сс сетимо самога стања римскога друштва, а нарочито ондашњега стања саобраћајних средстава, спорости н тешкоћа у општењу и саобраћавању међу људима разнпх крајева и области; треба да се сетнмо да онда није било нн телеграФа, нп железнпца, ни параброда, нп — новпна ! И кад се свега тога сетимо онда је са свим јасно за што су Римљанн поред промулгације нмали п иублпкацију закона, п за што су је онако и деФинисали. Са свпм је нсто то значење и у нашој речи обнародовање, као што се одмах на ирви поглед може впдети, а што се још јасније видп кад се сетнмо самога начпна обнародовања закона у старије време: објављивањем н читањем закона по огинтинама, на сеоским и општинским зборовима. Време за које траје обнародовање, публикација, римљани су назвалп vacatio legis, што значи да закон дотле ћутн, не примењује се. Отуда и у нас одредба да, ако друкче нијо изречно закон одредио, он ночиње важити трпдесет дана иошто је објављен.