Delo

Д Е Л 0 452 Отуда н у Француза одредба да закон од објаве вреди за Парпз после двадесет и четири часа, а за остала места после извеснога. одређенога времена, срачунатога по даљнни од Париза и брзини с којом се може за објаву сазнати у покрајпнским средиштима власти. Према свему овоме јасно ће битп, да је данас обнародовање закона и с њим везано vacatiu legis пзгубило своје кначење, и да оно, по тсхме, има или са свим да отпадне, или да се изгуби, сиајањем у један акат, у проглашењу или промулговању закона. Практични Енглези су врло лепо разумели суштину значења и промулгације и обнародовања закона, па су јој, одмах, дали и ствариа израза у свом цраву, без обзира и на римско правило о публикацији и без обзира на vacatio legis, јер су они са свим наметно нашли да су данас ти чинови изгубили свој raison d’etre, ма да су били са свим мудри и онравдани у времену кад су их Римљани вршили. Они, као и Североамернканци, узимљу, да је закон потпуно готов. па да је добпо и извршиу снагу, чим се у иарламенту објави : да је закон владалац санкциоиисао. У Енглеској и у Америци обавезност закопа мастаје од онога момеита, кад се у парламенту објави да је владалац, односно председник републике, закон санкционисао : «јер што се у нарламенту јавно радп мора бити свакоме познато*.1) Из овога се, у нсто време, впди и то, да суштина проглашења закона лежи у са.мој објави владаочеве санкције, а пе у оној Формалној наредбп за вршење закона, јер се она подразумева у самоме акту објављивања. Према томе неосновано је и нелогпчно опо што г. А. Ђорђевић у свом систему грађанскога ирава, стр 54., говори о разлици између проглашења и обнародовања закона, палазећи је у томе што проглашење врши сам Краљ, а обнародовање врши влада, министрп ; јер и проглашењс п обнародовање је акат нзвршнс власти, н као такав он је акат владе, или извршне властп владаочеве, коју он врши преко владе. Разлнка ова коју поставља г. А. Ђорђевпћ између ироглашења и обнаро>) Allgemeines Staatsrecht, von .1. С. Bluntschli, стр. 131.