Delo

Н II К 0 Л А С К 0 Г> А Л> II Т 93 u ту се свп бране што дуже могу, јер he он у брзо с великом војском из Угарске доћи у помоћ. ‘) То iicto велн п Михајло из Островпце. Но пстеку трпдесет дана султанов чауш, впдевши да Ђурђе никако не долази, вратп се у Дренопол> бсз икаквога одговора. Он је још ире, чим је дошао у Смедерево, не нашавши Ђурђа код куће, јавио султану шта је. Турска се војска, док је још чауш био у Смедереву, иоче кретати из Дреноноља. Сила, коју је МехмедН. 1Т54. године кренуо наСрбију билаје врло велика а без сумње п спремна, снабдевена свима војним справама. које су гада бпле иознате* војном свету. Ова војска дође до СоФије н ту се заустави. Међу тпм Ђурђево бављење у Угарској нпје било баш са свим некорпсно. На наваљивања Ђурђева Угри иослаше један одред војске, који пређе Дунав око Свиштова u уиути се Балкану. Ова угарска војска на овај начин дошла је с десне стране Турцима, и они су свакојако морали да воде рачуна о њој. Међу тим на левој страни турске војске налазиле су се две српске: једна око Ситнице на Косову а друга у Дубочици — можда н у брдовптим крајевима око Врања. Какве су биле те две војске и одакле су ? Г. Новаковић вели: „Становници тих јужних предела (разумеју се иредели врањског Поморавља) као да нису послушали иоруку Деспота Ђурђа да се збију у градове и да се држе пасивног отпора. По казивању М. Константиновпћа из Острвице онн се одлучише на енергичан отпор пре него што би допустпли да им Турци жене и децу испред очију огимљу и одводе. II у таком расположењу, а нашавши себи добре вође ови се људп пскупе у две војске, од којих се једна искупила у Дубочици, т.ј. лесковачком пределу, а друга изабрала за зборно место Ситнпцу, т.ј. Косово 2) Моравска долина почевши од косовског иоља и нишавска долина од вајкада су били пролази и нутови куда су разне најезде од разних на рода јуриле на Балканско Полуострво, било са севера на југ или са jyra на север. Па и пре петнаест година (1439,) кад оно навалише Турци на Србију, највнше је иострадало Номоравље, а нарочито јужни део његов. Народу су још и сувише свеже биле оне успомене. Бојећи се да се то опет не понови, народ а и нлемство не послуша поруку Ђурђеву u не хтеде се новлачнти у градове, већ се реши да се бори с Турцима на живот и смрт, али да више не види оне срамне иризоре са својим нотомством u женама. Међу такве племиће, који су претпоставили борбу на смрт понижењу и срамоти, налазио се и војвода Никола Скобаљић са својим стрицем. Не знам, алп ми се чини да је њега несрећа 1439. године нагнала да. 1) МијатовиК Ч., Деспот Ђурађ БранковиК, II, стр. 225. 2) НоваковиК С. Ново Брдо и врањско Номоравље, стр. 84.