Delo

'94 д е л о се стави на чело тога народнога покрета, уверен да нема другога излаза. То бар излази пз његовог доцнијег рада. Овај покрет врањског Поморавља и Ситнице организова се у две овојске. Ко је био на челу оног одељења овога покрета који се концентрисао у Ситници, не знам; али на челу онога одељења, које је обухватило ■околнну Врања и Лесковца, налазпо се Никола Скобаљпћ. Становништво области, у којима налазимо овај покрет, свакако је раније бпло извештено о покрету u намерама султановпм. Јер кад султан дође са својом војном силом у СоФију обе ове срнске војске на југу Србије већ еу бнле образоване и заузеле одбранбене положаје. То се видт1 н по томе, шгојесултан већ морао да водп рачуна о овпм војскама. Он није био у згодном положају. С десне стране налазила се угарска војска, с леве две српске војске, а са лица сваки час могао је очекивати Деспота Ђурђа са угарском војском. II ако је сулган тако држао, па се тога ради и задржао за првп мах у Софији, српска војна с-нага као што знамо, била је сва расноређена као посада по тврђавама по налогу Т>ур<ђеву, а на,род се повукао у збегове no неприступачнијпм местима. Како је султан имао велику војску, посла један део те војске на нсток противу угарске војске, а други на запад противу оне две српеке војске, т.ј. противу сптничке п Скобаљићеве војске. За то време, док је чекао успех ове две војеке, он је непрестано слао коњичке колоне да пљачкају Србију докле год могу. ‘) Шта је учипило оно одељење гурске војске, што оде против > гра истоку, не зна се. Оно одељење што оде протпв оне две српске војске ка занаду пређе преко Иустендила и Прешева низ Моравицу и дође како Мих. Константиновпћ вели у „земљу Константинов\ “ на поље, које се зове Жеглпгово (околнна данашњега Куманова.2) Ова се војска морала задржати и стајати у шаху ситничке и Скобаљићеве војске у Дубочпци. Међу тим султану не дође е лица h.i деспот нп угарска војска. II онда шта је знао султан друго да ради већ да се крене на Србију? П он се крену. Одмах ири прелазу срнске границе разделн своју војску на неколико одељења п поела ux под вештим зановедницпма да опседну најтврђе градове. Од овнх одељења два најјача пођоше једно на Островицу а друго на Смедерево. Оно одељење турске војске што оде на Островицу вукло је собом доста јаку артиљериЈу те помоћу ње, истина са муком, освоји Островицу 30. јула 1454. године. Пад Островице, као врло тврдог града, имао је јаког утицаја надржање осталих утврђења, алн су очнјош биле уирте на Смедерево исто онако као оно 1439. године. Одељење турске војске, Koie беше дошло нод Смедерево, нападаше и јуришаше на град али граду не могаше ништа учинптн. Али за то у лакнаду за тај свој неуснех, они иокалише сав свој гнев на питома поља српска у Поморављу. Ј) Мнјатовић Ч. Деснот Ђ. Бранкови!.. II. ‘206. Новакови!! С. Пово Брдо, стр. 85 и 86.