Delo

95 Н II K 0 Л А С К 0 Б А Л> И 'R Пљачкајући Поморавље и Подунавље, они продру u у Омоље, ударе на збег омољски, поробе га и силан евет у ропство одведу. 0 свему томе Оеченички лстонис вели ово : „Кн д-вто slj^k 1к)дга прмми Острокмцоу и MAfHH ДО См(Д(р{К4, И ЗК(Г OMOAKCKKI. *) Међу тим с оне стране Дунава иређе нешто номоћи, те ноћу јако потуку Турке под Смедеревом, и султан буде нринуђен да се врати натраг, бојећи се доласка Ђурђева с велнком војском. За време док је турска снда продирала у Србпју и докле је опсађивала понајјача утврђења, Скобаљић је са својом војском чувао своју област од Турака и затварао улаз Турцима у лесковачку област и врањску, нарочито с југа. Разуме се да је с највећом нажњом нратио турске усиехе и неусиехе у Србији. Занимљиво бн било продрети у душу и срце овога човека онога тренутка кад мује дошао глас о паду тврдога града Островице, исто тако о нљачкању Иоморавља п Подунавља. У томе тренутку изгледа као да се у овога племенитога човека могла само утврдити одлука да се бори противу Турака до последње капи крви, да брани своју област и да не пусти да се она плени и робп за његова живота. Сви погледи у целој војсци Скобаљићевој билн су упртијош на престоницу, на Смедерево. Сваки је стрепео од сваког гласника који је глас доноспо. II онда се може мислитн каква је радост обузела обе српске војске, свако српско срце, које је дрхтало и стрепело! Међу тим Турцн продру низ Мораву, и иочну пленити, палпти села и одводити робље из јужног дела Поморавља. Пленећи, пљачкајући и палећи, допру до места Кисличе и ту се наместе, утврде ирема лесковачкој областн (према Глубочнци). Пошто се војска утврдила, онаје ту остала пишта не предузимајући, како вели Михаило из Островице, пуне четирп недеље. Како је бој између Турака и Скобаљића 24. септембра, то значи да су Турци освојилн јужни део врањскога Поморавља концем августа, а ночетком септембра да су допрли до Кислина и ту се зауставили, не смејући даље, знајући да се у Глубочицн налази НиколаСкобаљић са својом војском. Сва је прилика даје српска војска иод Нпколом или била негде на другој страни, или да је очекивала куда ће султан поћи, пошто је био разбијен под Смедеревом. Ма како било тек сукоб је нзмеђу СрбаиТурака тек 24. сентембра, кадје Скобаљић непријатеља до ноге иотукао. Михаило из Островице велп : „Тада она српска војска шго је била у Глубочици, удари на турску војску u иобила је многе Турке, иа и знамениту турску госиодуи. 2) Ово значи да је победа Скобаљићева над Турцима била славна, да је много пало Турака, шго се изреком и вели, за тим да je пало ц турских великаша, па чак и знатнијих, кад је ерпскога летоиисца примамило * 1*) СтојановнК Љ. Споменик кра.Ђ. српске акедемије III, СТР- 134. 1) Н ваковић Ст. Пово Брдо и вр ивско Поморав.ве, стр. 87, — Гласник XVIII. страна 116.